Možda ovaj trenutak zahteva izlazak iz okvira klasične parlamentarne borbe, možda - kao što je nedavno rekao Tijanić - pogled treba da usmerimo prema Grčkoj, možda je izlaz u radikalizaciji... (Da se razumemo: ne govorim o "revoluciji", već o radikalzaciji!)
Ako je Tijanić u pravu, onda je Koštunicin problem u tome što ne može da izađe iz okvira političke borbe klasičnim sredstvima parlamentarne demokratije. Ali, to onda nije SAMO Koštunicin problem, već je to problem svih nas (koji nismo zadovoljni postojećim stanjem stvari).
Mislim da ne treba da se krećemo u zastarelim ideološkim okvirima (levica-desnica) i da bi bilo dobro da razmislimo o latinoameričkom modelu. Naravno, reč je o Čavezu! Da li bi Čavez uspeo da nije radikalizovao svoje pristalice, da je ostao isključivo u okviru pristojne, umivene borbe standardnim sredstvima parlamentarne demokratije?
(Rekoh, ovo nije prigovor Koštunici, barem ništa više nego i svima nama koji priželjkujemo promenu.)
Ako ne razmislimo o ovim pitanjima, bojim se da imamo šanse da zaista završimo u latinoameričkom modelu - ali ovoga puta ne u latinoameričkoj demokratiji (Čavez), već u diktaturi (latinoameričkog tipa).
Preporuke:
0
0
2
subota, 17 januar 2009 09:35
MP
Da li ovo znači da se ponajbolji srpski analitičar upustio u akciju "spasimo(pročistimo) DSS"?Da li će odsad reč "akcija" biti više upotrebljavana u njegovim tekstovima?Da li je dosta bilo samo opisivanja stanja?Sa srećom mu novi put.
Preporuke:
0
0
3
subota, 17 januar 2009 12:14
Milos
Tekst je pun stereotipa i opstih mesta i ne bavi se ni u jednom svom delu tzv. "stranim faktorom", koji ovde ima presudnu ulogu od raspada SFRJ do dana danasnjeg. Lako je biti odlucan i samouveren kada iza sebe imate vise nego otvorenu podrsku svih medija, administracije SAD i EU, kada vladu u vasu korist besramno sastavljaju ambasadori SAD i Velike Britanije. Prica o "neodlucnom Kostunici" nikako nije odgovor na ova pitanja. Ocekujem od g. Vukadinovica vise u nastavku.
Preporuke:
0
0
4
subota, 17 januar 2009 13:48
Zoran Popović
Gospodine Vukadinoviću, korektno ste nabrojali neke od "grešaka" koje je napravio Koštunica ili DSS. Sve te greške su vezane za prošlu godinu, a nastale su kao posledica prethodnih godina. Vi sigurno niste naivni, niti neobavešteni, da ne znate kako vlast u Srbiji funkcioniše. Odnosno neformalni centri moći imaju mnogo više sredstava da upravljaju procesima u državi, nego stranačke strukture. Mogao bih čak da tvrdim da stranke služe za "lažiranje" demokratije.
Zna se zbog čega je neko član i kada to više neće biti. Pojedinci su promenili nekoliko stranaka u nekoliko godina. Zato bih Vas molio da, zajedno sa g.Antonićem kao sociologom, razmatrate ove fenomene u srpskom društvu. Ko kreira srpsku političku scenu? Ko je od političara "nezamenljiv"? Kako se stranke finansiraju? Mediji, kontrola i uticaj? Kome odgovara ovaj politički haos? ...
Sve su to teme koje bi ukazale na problem neodrživosti ovakve političke scene i napravile pomak ka moralnijem društvu. Sem u slučaju da je nepovratno prihvaćena teza "kome je do morala, neka ide u crkvu".
Preporuke:
0
0
5
subota, 17 januar 2009 15:56
Andžić Darko
Sta je sama sustina ovoga teksta ?Da li Đordje tvrdi da je Kostunica pogrešio što nije pravio vladu sa radikalima bez izbora ili šta..?
Jasna je bila odluka da DSS pravi vladu sa radikalima, posle majskih izbora u to nemam uopste sumnje i zna se ko je ovo izigrao,mada iskreno meni je uvek teze padalo da DSS pravi "dilove"sa SPS-om, nego sa radilalima.
Raspisivanje izbora je sasvim korekna solucija kada menjate kolalicionog partnera, koji je u tom momentu u parlamentu jaci od vas i sa obzirom da je taj koalicioni partner ipak ustupio mesto premijera DSS-u.Mislim da je Vojislav Kostunica postupio fer i demokratski, ali na svoju štetu,što dokazuje da nije gramzivac kome je samo stalo do vlasti kao i većini naših političara..
Preporuke:
0
0
6
subota, 17 januar 2009 17:55
Goran
Koštunici zaista nema šta da se prigovori on jednostavno nije hteo da ostane zapisan u istoriji kao srpski Premijer koji će se pismeno odreći Kosova i Vojvodini dati atribute nezavisne države.DS za razliku od DSS nije ništa mrsko ako je u pitanju boljitak za Srbiju (čitaj vlast).
Preporuke:
0
0
7
subota, 17 januar 2009 19:44
za Gorana
Najlakše je izmaći se i ostaviti druge da prljaju ruke.
G. Koštunica je ustupio vlast da bi posle mogao da kaže: Nisam ja dao Kosovo, nisam ja Vojvođanima dao ustav - krivi su oni koji su tada bili na vlasti.
To je politika "čistih ruku" ili "lepe duše".
Preporuke:
0
0
8
subota, 17 januar 2009 20:42
dsn
Zaista je tesko objasniti sve Kostunicine poraze i
to od Tadica i Nikolica koji mu ni kom pogledu nisu
dorasli.Da li se tu radi o uticaju stranog faktora
ili neceg drugog sto se moze naslutiti iz ovog pri-
loga Dj. Vukadinovica,nije toliko ni vazno koliko su svi porazi DSS poslednjih godina ustvari posledica traljave i nestrucne izborne kampanje.Iz-
gleda da Kostunica i DSS ni danas ne shvataju ogro-man uticaj medija na biracko telo,posto je ocigled-
no da nemaju skoro nikakav pristup ni prostor da
na adekvatan nacin prezentiraju i objasne i sirem
birackm telu sustinske stavove politiku stranke.
Naprotiv,jos uvek su u vecini medija dominirajuci
prilozi "protiv Kostunice",dok u isto vreme nema
nikakvih reagovanja iz DSS.Ako u DSS misle da je
bilo kakvo reagovanje nepotrebno, onda se radi o
sustinskom nerazumevenju znacaja medija,sto je
nakon svega tesko objasniti.Ali,ukoliko su mediji
postali zatvoreni za DSS,sto nije nemoguce,onda se
u DSS moraju neodlozno preduzeti vrlo radikalne
mere i akcije.U suprotnom,ne mogu se ocekivati za-
dovoljavajuci rezultati na izborima.
Preporuke:
0
0
9
subota, 17 januar 2009 23:17
Bijek
Veoma su smešne priče o gospodinu Koštunici koji je, eto jadan naivan, pa ne razume svu tu medijsku važnost propagiranja određene stranke i ideje, nego je istinoljubiv, i pokušava sve kako bi trebalo po pravu i pravdi! Da li vam je možda palo na pamet da on nije pokazao dovoljno političke sposobnosti i ljudske mudrosti? Možda nije sposoban da se bori sa današnjom gramzivom i beskrupuloznom vlašću, i to ga onda ne čini političkim liderom.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 18 januar 2009 00:48
SLAVKO IVANOVIC
Uvazeni g-ne Vukadinovicu!
Vise od Vas postijem jedino g-na Kostunicu! Da,Kostunicu, ali ne i stranku kooj je On jos uvek predsednik!Imam puno moralno pravo da ovo kazem,jer sam bio clan DSS-a od 1992.pa sve do 2007.godine.Napustio sam stranku u momentu kada je vrsila republicku vlast,a u Opstini odakle sam i sam takodje bila u vlasti sa najvecim brojem odbornika u skupstini Opstine,sto je bila i moja ne mala zasluga ,jer sam opstinski odbor DSS-a Ja gradio i izgradio!Kao intelektualac u jednom malom mestu u Srbiji ,verovao sam da somo Vojislav Kostunica i stranka koju ON predvodi mogu Srbiju provesti kroz mracni tunel i izvesti u svetlo dana.Nista za uzvrat nisam trzio niti dobio!Imao sam samo ogromnu volju i postenu ideju.Ali,ne lezi vraze!!!Dolaskom na vlast DSS-e(KOstunica)odrekose se starih i proverenih ljudi iz stranke,prgrlise nove,neproverene,nezajazljive i dobrim delom kompromitovane ljude koji su menjali samo dres a nisu htrli niti mogli odreci se svoje ideje vodilje ;pare,pare pare ,moc,moc,moc, tj. VLAST po bilo koju cenu.E, sa takvima moja malenkost nije mogla deliti vreme proslo i graditi vreme buduce.
Sigurno nisam usamljen slucaj.Vi bolje znate kakvih se ljudi i kadrova DSS odrekao u korist Nikitovica,Sormaza,Palalica,Mihajlova i drugih mladih lavova DSS-a, a o enormnom broju kadrova iz Vojvodine,gde ne mogu ni cenzus da predju,da i ne govorimo.Gde su ljudi iz Sumadije,Zapadne i Istocne Srbije? Taj prostor je svesno prepusten Novoj Srbiji i Velimiru Ilicu??? Zasto?
Stranka koja sebe za 10 godina nije demokratizovala niti reformisala ,nema sta da trazi na politickoj sceni bilo koje zemlje, a kamoli ovakve Srbije.
Politcka filozofija :znam sta necu ali ne znam sta hocu, nije nista drugo mogla doneti do velikog pada rejtinga ne samo jedne stranke ,vec i jedinog coveka,politicara-drzavnika koji je MORAO ovu zemlju izvesti iz mraka.
NJegov neuspeh,neuspeh je svih onih ljudi kojima je Srbija iskreno u srcu , kao demokratska i normalna zemla.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 18 januar 2009 02:20
Peter RV
Treba priznat sto je jedna ocigledna istina: Kostunica nije bio dorastao situaciji u kojoj se Srbija nasla poslije pada Milosevica. On nikad nije razumjeo snage iza kulisa koje su ga dovele na vlast, i koje su ga konacno izigrale.Dugo je vjerovao nasim "prijateljskim" ambasadorima koji su mu vec od pocetka bili nametnuli Djindjica kao kontrolu.
Prvo, izrucivanje Milosevica je bilo sramno. Pogazio je ustav sopstvene zemlje u dogovoru sa Djindjicem i od toga momenta je Srbija postala "republika banana", bez samo-postovanja, po kojoj se svako mogao da pisa.
Onda su ga natjerali da prihvati crnogorski referendum sa klauzulom od 55% kad je on vrlo dobro znao da u Crnoj Gori ima 20% ne-Crnogoraca (Siptara,Muslimana i Hrvata)koji su anti-Srpski ustrojeni. Nista nije uradio da se da pravo glasa Crnogorcima u Srbiji kojih ima tamo , najmanje koliko i u Crnoj Gori. Separatisti su "pobijedili", kao sto znamo, sa 55,5% (ako hocemo da uzmemo ozbiljno ovaj rezultat znajuci kako je crnogorska vlast "castna"). Kostunica je onda, kako Vukadinovic kaze-zacutao.
Srbima Kostunicino postenje nije nista dobro donijelo. Nama je trebao jedan odlucan covjek da nas izvede iz stramputice u koju smo se nasli. Da, neko kao Hugo Chavez. U jos tezim danima, koji nas ocekuju, nadajmose da ce da se i pojavi.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 18 januar 2009 07:21
Slobodan
Generalno, tačne su opaske o Koštuničinom odlasku, razlozima i onome što je prethodilo. Sve je to bilo na brzu ruku i već se iz aviona video neslavan završetak. Da li je neko pošten i naivan pa mu se onda svašta desi - o tome se može vekovima razglabati ali bez ikakvog rezultata.
Koštunica jednostavno ima veoma malo onih personalnih osobina potrebnih da taj posao obavlja kako treba. Najpre, nedostatak ambicije i nepodnošljiva sporost u odlučivanju. To nije posledica detaljnog promišljanja različitih opcija, već lične nesigurnosti i nespremnosti na rizik.
Tome treba dodati svakojaku rigidnost i vidnu sporost u razmišljanju (neko će reći "promišljenost") što za političara svakako nije plus. Sa svim tim "tegovima" Koštunica je ipak bio predodređen na neuspeh. Nedostatak ličnih osobina neophodnih za premijerski posao ne može biti kompenzovan "viškom poštenja". Ono se nekako po difoltu podrazumeva, ali nije dovoljno.
Ako bi baš hteli dlaku u jajetu da tražimo, prisetimo se paralaže koju je sam Koštunica namenio šefu sadašnjih naprednjaka - predsednik parlamenta 2 dana. Pošteno? Postoji i u najmanju ruku neshvatljiva veza sa "beretkama" i prvoosuđenim za ubistvio premijera Đinđića. Dopustivo?
Sve u svemu, Koštunica je bio pogrešan čovek na pogrešnom mestu. Fala na pitanju, ne treba više.
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 18 januar 2009 18:17
eks en es
glasao sam za koštumicu iz nevolje, jer je DSS ostao jedina stranka desnog centra, što su moja ubeđenja...radikali su za mene bili i ostali UDBINI ćetnici iz filmova Veljka Bulaića...u vreme osnivanja DS bio sam toliko naivan da DS percepiram kao stranku desnog centra (B.Pekić..), a ona je naprasno ušla u socijalističku ineternacionalu...molim komentatore da me prosvetle u čemu se ogleda famozna koštunicimna mudrost:
a) u neuspešnoj politici prema Crnoj Gori, koju je jedan komentator lepo opisao;
b) u autističnoj politici prema Vojvodini s dubinskim nerazumevanjem mentaliteta i tradicija vojvođana;
v) u besmislenoj politici očuvanja celovitog Kosova;
g) u politici elitizma kruga dvojke mnogo pre čede ;
d) u neučestvovanju ni u jednim demonstracijama protiv Miloševića?...
i tako da ne nabrajam..ako su ostali još gori, ne znači da je on dobar...ali kakva je muka naćerala orla izgleda da ću opet za njega da glasam...
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 18 januar 2009 19:47
Vladimir
Mada je gospodin Vukadinovic upozorio da se situacija posmatra hladne glave, taj apel nije uspeo.
I dalje se pristojan politicar, Kostunica, ne gleda kroz pravu, neutralnu optiku. Nema je, mozda ce je biti u nekoj dalekoj buducnosti, ali za sada ne.
Ni medju analiticarima ni medju navijacima. Navijac je po meni pravi izraz za odredjene nosioce specificnih politickih stavova, koji i nisu neki politicki vec interesni stavovi.
Jedini ozbiljan propust, tehnicke prirode, verovatno u zelji da se ne rasipa novac siromasne drzave, je spajanje republickih i lokalnih izbora.
Da je, Kostunica ka premijer, podneo ostavku najesen, sada bi imali solidno cistiju situaciju i izvesnije mogucnosti za realizaciju predizbornih obecanja. Bolje receno nemogucnosti.
Neko je to video tog februara, a neki situaciju nece videti dok ne ostanu bez posla.
Zato je sada situacija pirove "pobede" i nejasnog "poraza"..
I ko su ti ljudi, koji se olako sprdaju sa demokratijom, koji olako prihvataju "poraz" politicara koji se bori za institucije i institucionalno uredjenje drzave, naspram visprenih tajkunskih eksponenata u politici, pojacanih marionetskom podrskom za ostvarivanje tudjih interesa.
Uz parolu "socijalne odgovornosti".
Munjevitih biznismena, koji samo jednim udarom pera zakonski isplate sebi 15000 evra, naspram "sporog" Kostunce, koji se svojih honorara odrice...
Ciji je to poraz, u koja kolonijalna vremena se vracamo, devedesete, ili osamstodevedesete.
I za kraj, ne mislim da se smemo ili mozemo porediti sa snagom Caveza, upravnika izvora nafte, mi vise nemamo ni zemlju.
Preporuke:
0
0
15
nedelja, 18 januar 2009 21:31
goran
Izgleda da svi gledaju na Kostunicu kao politicara a on je drzavnik i po moranju politicar. Tako ga narod i dozivljava. On sa svojih 69 godina nimalo nije naivan i svestan svojih kapaciteta odnosno politicke snage i igra na duge staze. Iskustvo mu kazuje da ne ucestvuje u bitkama u kojima je odnos snaga takav da nema izgleda na uspeh a pobednik je nad Milosevicem, Seseljem i Labusom. Mozda je g-dine Vukadinovicu procenio da stvari treba isterati na cistac. Poci korak nazad i iskoristiti snagu protivnika da sam sebe baci u prasinu, kao u borilackim sportovima. A kojom taktikom - necinjenjem.Demantovati sve optuzbe o njegovoj politici prepustanjem glavnim rivalima - demokratskoj stranci, sve poluge vlasti od lokalne do drzavne tako da oni nemaju nijedan argumenat protiv DSS u ispunjenju njihovih ciljeva. Evo vam vlast pa pokazite narodu sta mozete. Izvolte. I sta se desava. Katastrofa. Ova vlada je takva, rekli ste i sami da gore nikad nije bilo i da su vec tri meseca posle formiranja hteli da se rasture a to svaki dan neka nezadovoljna clanica koalicije demantuje.A "glupi", "nejaki","tunjavi" Kostunica ceka. Mozda mu treba odati priznanje. Mozda mu je procena bila dobra. Da kao opozicija ne mora protiv ove vlasti nista da radi a da se oni sami od sebe urusavaju. Covek igra za Srbe pomalo cudno, na pamet. Mozda neko misli da je Kostunica trebalo da formira vladu sa Krkobabicem, Palmom, Dacicem, Vukom,Cankom, Ljajicem i drugima. Ja ne mislim. Mozda se covek malo i informisao, sta ga ceka. Ovako, mozda opet Srbija bude pevala: "Kostunice, spasi Srbiju iz ludnice."
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 19 januar 2009 02:35
Andžić Darko
Kako je Koštunica trebao uopste da se postavi?Po mome misljenju, jedini period kada su stvari u ovoj zemlji krenule na bolje bio je period prve vlade V.Koštunice.Koštunicu optuzujete za politiku prema Crnoj Gori,pa to je čovek koji se najvise borio da opstanak zajedničke države,ma sta Vi tvrdili.Takodje, stranka koja najvise ukazuje na ovo sto se radi u Vojvodini je DSS.O tome koliko je insistirao na stvaranju srpskog konsenzusa u borbi za ocuvanje Kosova i Metohije suvisno je i govoriti.Tacno je da mnogi ciljevi za koje se borio nisu ispunjeni,i da odredjena krivica lezi u u nacinu borbe,nedovoljnoj aktivnosti i nedovoljnom i neadekvatnom objasnjavanju sirim masama,jasnijim jezikom koji one bolje razumeju.Medjutim,pitanje je i koliko se moglo u datim uslovima,kada je svima jasno da su interesi i stavovi najvece svetske sile usmereni protiv Srbije.Mislim da je najveci problem DSS-a los marketing,oni su ovo podcenili previse a do nije dobro za stranke u parlamentarnim demokratijama u 21.veku.
Najveća greska Kostunice je vlada se DS-om i prihvatanje pretvaranja SR Jugoslavije u SCG
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 19 januar 2009 03:09
Vlamil - 1
G. Vukadinoviću, Vi ste najbolji politički analitičar koga imamo. Osim mene, bilo bi još puno ljudi spremnih da se tako izjasni. Ali, "puno" ne znači i dovoljno u zamišljenoj anketi proširenoj na sve punoletne građane Srbije tj. birače, u to budite uvereni! Tu bi ste izgubili čak i od jednog Sarape (o da, takav kadar ne može biti samo voditelj, i on bi naprečac bio ispromovisan u političkog analitičara po istom principu po kome su neki postali kandidati za zvanje "najznamenitijeg srbina"), svakako i od Gorčina Stojanovića (on bi vas zasenio "dok trepneš" ili Blicneš, svejedno); Lutovac bi Vam bežao sve do evroatlanske Podgorice (čak i kad se kao ambasador ne oglašava, ostale su u sećanju njegove zasluge za nepristrasne DS analize), a kolega mu iz iste škole, D.Bujošević pobedio je i samog sebe (ustvari, naročito sebe), i već verifikovao zvanje Politikinom nagradom. Pančić, Panović, ... kakva konkurencija! Ako Vam je za utehu, Antonić ne bi prošao ništa bolje od Vas. Društvo sa iskvarenim (pogrešnim) merilima vrednosti najčešće ne pravi ispravne izbore, i generalno gledano, Koštunici se nije dobro pisalo. On je evropski političar u najboljem smislu te reči, pa kako su građani naučeni da im je Evropa najpotrebnija "radi korišćenja pristupnih fondova EU", a ne radi njenih civilizacijskih vrednosti stvorenih i pre Evropske unije, tako su im i mnoge druge vizure modifikovane. Sve po volji kreatora javnog mnjenja, ovdašnjih i inih. Antonić je napisao antologijski tekst "Sve to samo da bi jedan čovek otišao", a u međuvremenu, tom tekstu sa dosta uverenja, dopisao bih i čin rasturanja SRS (sa namerom da se isključi mogućnost šire opozicione koalicije sa Koštunicom na čelu). Uostalom, oni koji vladaju, najbolje znaju koliko se služe metodama "mekog socijalizma" i ko im je bio i ostao suštinski protivnik. Zato su uslovi za Koštunicu tako izuzetno teški. ...
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 19 januar 2009 03:13
Vlamil - 2
. Ali, mi valjda (u suštini) i ne govorimo o Koštunici, mi govorimo o nama: uslovi za nas, građane Srbije da izađemo iz simularkuma su izuzetno teški. Uzroci svakako nisu u Koštunici (to će sada biti još jasnije). On je takav kakav je, i pravo je čudo da u toj branši uopšte postoji. Kada mu društvo pretpostavlja jednog Čanaka, Dačića, Škundrića, Jovanovića, Krkobabića, Draškovića, Dinkića, Đelića ... Šta onda tu nije kako valja? Vratimo se na početak: ako pretpostavimo da je moja tvrdnja iz prve rečenice i objektivno tačna, šta to vredi? Hoćete li vi malo da prilagodite i upodobite svoje analize kako biste ipak osvojili tu prestižnu titulu (uz pragmatični izgovor: da biste proširili publiku koju ćete naknadno prosvetliti, recimo)? Verujem da nećete! I nemojte! Nikad, ne treba biti "veći katolik od pape", odnosno, ne treba drugome uređivati život ako on to od Vas neće. O nekim (NVO) misionarima sa takvim namerama već je bilo reči. Neki ljudi ostanu pristojni i kada su političari ili politički analitičari. Takvi su zaista retki i dragoceni. Svako vreme, pojedincu ispostavlja posebno težak zadatak: da spasi svoju dušu. U dobru je lako dobar biti, a u posebno teškim vremenima, rešavanje tog zadatka, paradoksalno, jedini je način da pomognete i drugome - ako ništa više, da mu date primer za ugled! U tom smislu, i na najistaknutijim (javnim) mestima potrebno je imati ljude sa takvim svetonazorom. Vi samo nastavite ovako kako radite i ne brinite! Poštovalaca sajta NSPM nema koliko bi valjalo, no ne proširujte nam društvo na drugi način nego spasavajući svoju dušu! Ne sumnjam da ćete razumeti smisao i namere mog osvrta.
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 19 januar 2009 12:16
Sasa Popovic
Ako je Srbija kao pandan Kostunici, po velikoj milosti Borisa Tadica, dobila Cvetkovica, Dacica, Krkobabica itd.nazdravlje nam bilo gosp. Gorane
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 19 januar 2009 18:30
Goran Milosevic
Gospodine Vukadinovicu, te poteze Vojislava Kostunice niste kritikovali kada su bili aktuelni. u tome zdusno ste u svojim analizama, neposredno ili ne, podrzavali politiku DSS. Sada ste se setili da je to bilo pogresno, pa se bavite kritikom opozicije i to retroaktivnom kritikom njihove politike dok su bili vlast.
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 19 januar 2009 18:45
Nenad, Beograd
Politička situacija u Srbiji tokom Drugog svetskog rata morbidno je slična ovoj sadašnjoj, te time veoma opominjuća.
Tokom okupacije, KPJ je čvrstim osloncem na SSSR, borbenošću i opijajuće modernim obećanjima, stvorila platformu koja je bila privlačna za mnoge, ne ograničavajući se samo na simpatizere komunističkog pokreta i/ili „majke Rusije“. Na drugoj strani, premda mu je namera borbe protiv okupatora bila neupitna, Ravnogorski je pokret lutao u svojim neodlučnostima i nedoslednostima i na kraju završio u potpunom porazu.
Raskidom sa SSSR i krenuvši putem „nevsrstanosti“, Jugoslavija je postala politička prostitutka koja je doduše jako dobro zarađivala, pa mnogi Jugosloveni sa nostalgijom pamte period „kada se dobro živelo“, dok naravno, moćnoj kliljenteli nije dosadila.
A danas, vešto prisvojivši snažnu ideju Srbije u Evropi, manipulišući strahom, uz bučnu domaću i stranu podršku i deklarativno oslanjanje na Brisel, Vašington i Moskvu, Boris Tadić je ponudio „evropski program“ i „Evropu i Kosovo“ i naravno, uspeo u tome. Političku prostituciju, zemlja skupih kompjutera i jeftinih cigareta i nacija koja ne voli da radi, a voli da se šminka, naime smatra sposobnošću, a sve koji veruju u nešto smatra budalama.
No srpski spoljnopolitički threesome neće još dugo trajati, jer će neočekivana sila koja se iznenada pojavila – globalna ekonomska kriza – promeniti sve. A da li će se Koštunica konačno ohrabriti da kaže šta mu je na srcu ili će neko drugi konačno morati da povede ovu zemlju ka otvorenoj, punoj i savršeno iskrenoj političkoj i vojnoj saradnji sa Rusijom i ekonomskom saradnjom sa svakim ko želi da radi legitiman biznis u Srbiji – videćemo tokom ove ili naredne godine.
Preporuke:
0
0
22
utorak, 20 januar 2009 00:29
Vojislav Vukadinović ili Đorđe Koštunica
Zaista, gospodine Vukadinoviću, zar ne bismo i Vama mogli da uputimo iste primedbe koje Vi upućujete Koštunici? Vi se, takođe, držite na bezbednoj distanci od realne politike ... u ime objektivnosti, nepristrasnosti, ta Vi ste samo analitičar, ne upuštate se u direktne sukobe, ne prljate ruke... Zar Vaša pozicija nije podjednako udobna kao i Vojina: sačuvali ste obraz, možete mirno da spavate, odgovnost leži na drugima...
Pa zar se Voja nije sve vreme ponašao kao da nije lider političke partije ili premijer - Voja se ponašao kao pravi "politički analitičar"; njegove su analize bile besprekorne, primedbe upućene oponentima veoma principijelne - jedini je problem u tome što takvo držanje nema realne političke učinke.
Drugim rečima, za razliku od nekih komentatora koji Vas vide kao eksponenta Koštunicine politike, ja, naprotiv, tvrdim da je Koštunica bio eksponent Vaše politike. Osnovni razlog Vojinog neuspeha leži u činjenici da se suviše identifikovao sa udobnom pozicijom Đorđa Vukadinovića!
Preporuke:
0
0
23
utorak, 20 januar 2009 01:06
Ranjeni orao
Koštunica se ponaša kao neki lik (najčešće ženski) iz sapunica. Znate ono: ona je poštena, iskrena, lepa, čedna, nikome zlo ne misli, a oko nje su svi ružni, zli, proračunati, koristoljubivi. Onda oni nju samo hoće da iskoriste. Onda ona, naivna, dobronamerno im izađe u susret. Onda, oni iskoriste njenu dobru volju, naivnost, neiskustvo. A dobra majka (Rusija), a zla maćeha, a prevrtljivi ljubavnik...
Preporuke:
0
0
24
utorak, 20 januar 2009 11:02
eks en es
vlamile ne svrstavajte Đinđića među te, ne nasedajte na propagandu jata koje je za njima ušlo u skupštinu u bezbedno vreme i zaposelo i uzurpiralo vlast..bolje pročitajte ponovo šta je USTVARI govorio i pisao...a mogao bi i Koštunica, da vidi gde je grešio...
Preporuke:
0
0
25
sreda, 21 januar 2009 17:18
Ljiljana
Od 90.god ija i suprug, bili smo članovi jedne druge opozicione stranke, danas članice vladajuće koalicije.Da, postoje stvari koje danas gledam iz drugog ugla, mnoge i danas prisutne političare u javnom životu zemlje sam upoznala, sa drugima radila,sa nekima se družim i danas. Godine, kažu donose mudrost, sve je moguće.Danas sebi priznajem da jedino Koštunicu doživljavam kao državnika.Sve ostalo je igra.Sigurno je da je bilo grešaka u politici, kao i kadriranju, ali i okolnosti mu nisu išle na ruku.Oduvek, i ono koji ga podržavaju i oni koji ga osporavaju, navode da mu je poštenje osobina, ali to navodno nije dovoljno. Sigurno ne u politici, naročito u ovakvim svetskim okolnostima.Ali nije li neophodno.Baš to poštenje je za sve nas u zemlji ključ daljeg razvoja,moralnog, etičkog, pa i privrednog.To je naš odnos prema korupciji, sudstvu, pravu i vaspitanju generacija mladih a izgubljenih postojećim sistemima vrednosti.Iskreno se nadam i želim da pronađu put do građana Srbije u većem broju nego do sada.
Preporuke:
0
0
26
četvrtak, 22 januar 2009 19:34
Marko
Svaka Vam čast g. Vukadinoviću! Samo se iskreno nadam da će neko iz vrha DSS pročitati ovaj tekst, shvatiti šta je pisac hteo da kaže i krenuti u reformu stranke kako bi se DSS vratio na pozicije koje zaslužuje
.jpg)
Ako je Tijanić u pravu, onda je Koštunicin problem u tome što ne može da izađe iz okvira političke borbe klasičnim sredstvima parlamentarne demokratije. Ali, to onda nije SAMO Koštunicin problem, već je to problem svih nas (koji nismo zadovoljni postojećim stanjem stvari).
Mislim da ne treba da se krećemo u zastarelim ideološkim okvirima (levica-desnica) i da bi bilo dobro da razmislimo o latinoameričkom modelu. Naravno, reč je o Čavezu! Da li bi Čavez uspeo da nije radikalizovao svoje pristalice, da je ostao isključivo u okviru pristojne, umivene borbe standardnim sredstvima parlamentarne demokratije?
(Rekoh, ovo nije prigovor Koštunici, barem ništa više nego i svima nama koji priželjkujemo promenu.)
Ako ne razmislimo o ovim pitanjima, bojim se da imamo šanse da zaista završimo u latinoameričkom modelu - ali ovoga puta ne u latinoameričkoj demokratiji (Čavez), već u diktaturi (latinoameričkog tipa).
Zna se zbog čega je neko član i kada to više neće biti. Pojedinci su promenili nekoliko stranaka u nekoliko godina. Zato bih Vas molio da, zajedno sa g.Antonićem kao sociologom, razmatrate ove fenomene u srpskom društvu. Ko kreira srpsku političku scenu? Ko je od političara "nezamenljiv"? Kako se stranke finansiraju? Mediji, kontrola i uticaj? Kome odgovara ovaj politički haos? ...
Sve su to teme koje bi ukazale na problem neodrživosti ovakve političke scene i napravile pomak ka moralnijem društvu. Sem u slučaju da je nepovratno prihvaćena teza "kome je do morala, neka ide u crkvu".
Jasna je bila odluka da DSS pravi vladu sa radikalima, posle majskih izbora u to nemam uopste sumnje i zna se ko je ovo izigrao,mada iskreno meni je uvek teze padalo da DSS pravi "dilove"sa SPS-om, nego sa radilalima.
Raspisivanje izbora je sasvim korekna solucija kada menjate kolalicionog partnera, koji je u tom momentu u parlamentu jaci od vas i sa obzirom da je taj koalicioni partner ipak ustupio mesto premijera DSS-u.Mislim da je Vojislav Kostunica postupio fer i demokratski, ali na svoju štetu,što dokazuje da nije gramzivac kome je samo stalo do vlasti kao i većini naših političara..
G. Koštunica je ustupio vlast da bi posle mogao da kaže: Nisam ja dao Kosovo, nisam ja Vojvođanima dao ustav - krivi su oni koji su tada bili na vlasti.
To je politika "čistih ruku" ili "lepe duše".
to od Tadica i Nikolica koji mu ni kom pogledu nisu
dorasli.Da li se tu radi o uticaju stranog faktora
ili neceg drugog sto se moze naslutiti iz ovog pri-
loga Dj. Vukadinovica,nije toliko ni vazno koliko su svi porazi DSS poslednjih godina ustvari posledica traljave i nestrucne izborne kampanje.Iz-
gleda da Kostunica i DSS ni danas ne shvataju ogro-man uticaj medija na biracko telo,posto je ocigled-
no da nemaju skoro nikakav pristup ni prostor da
na adekvatan nacin prezentiraju i objasne i sirem
birackm telu sustinske stavove politiku stranke.
Naprotiv,jos uvek su u vecini medija dominirajuci
prilozi "protiv Kostunice",dok u isto vreme nema
nikakvih reagovanja iz DSS.Ako u DSS misle da je
bilo kakvo reagovanje nepotrebno, onda se radi o
sustinskom nerazumevenju znacaja medija,sto je
nakon svega tesko objasniti.Ali,ukoliko su mediji
postali zatvoreni za DSS,sto nije nemoguce,onda se
u DSS moraju neodlozno preduzeti vrlo radikalne
mere i akcije.U suprotnom,ne mogu se ocekivati za-
dovoljavajuci rezultati na izborima.
Vise od Vas postijem jedino g-na Kostunicu! Da,Kostunicu, ali ne i stranku kooj je On jos uvek predsednik!Imam puno moralno pravo da ovo kazem,jer sam bio clan DSS-a od 1992.pa sve do 2007.godine.Napustio sam stranku u momentu kada je vrsila republicku vlast,a u Opstini odakle sam i sam takodje bila u vlasti sa najvecim brojem odbornika u skupstini Opstine,sto je bila i moja ne mala zasluga ,jer sam opstinski odbor DSS-a Ja gradio i izgradio!Kao intelektualac u jednom malom mestu u Srbiji ,verovao sam da somo Vojislav Kostunica i stranka koju ON predvodi mogu Srbiju provesti kroz mracni tunel i izvesti u svetlo dana.Nista za uzvrat nisam trzio niti dobio!Imao sam samo ogromnu volju i postenu ideju.Ali,ne lezi vraze!!!Dolaskom na vlast DSS-e(KOstunica)odrekose se starih i proverenih ljudi iz stranke,prgrlise nove,neproverene,nezajazljive i dobrim delom kompromitovane ljude koji su menjali samo dres a nisu htrli niti mogli odreci se svoje ideje vodilje ;pare,pare pare ,moc,moc,moc, tj. VLAST po bilo koju cenu.E, sa takvima moja malenkost nije mogla deliti vreme proslo i graditi vreme buduce.
Sigurno nisam usamljen slucaj.Vi bolje znate kakvih se ljudi i kadrova DSS odrekao u korist Nikitovica,Sormaza,Palalica,Mihajlova i drugih mladih lavova DSS-a, a o enormnom broju kadrova iz Vojvodine,gde ne mogu ni cenzus da predju,da i ne govorimo.Gde su ljudi iz Sumadije,Zapadne i Istocne Srbije? Taj prostor je svesno prepusten Novoj Srbiji i Velimiru Ilicu??? Zasto?
Stranka koja sebe za 10 godina nije demokratizovala niti reformisala ,nema sta da trazi na politickoj sceni bilo koje zemlje, a kamoli ovakve Srbije.
Politcka filozofija :znam sta necu ali ne znam sta hocu, nije nista drugo mogla doneti do velikog pada rejtinga ne samo jedne stranke ,vec i jedinog coveka,politicara-drzavnika koji je MORAO ovu zemlju izvesti iz mraka.
NJegov neuspeh,neuspeh je svih onih ljudi kojima je Srbija iskreno u srcu , kao demokratska i normalna zemla.
Prvo, izrucivanje Milosevica je bilo sramno. Pogazio je ustav sopstvene zemlje u dogovoru sa Djindjicem i od toga momenta je Srbija postala "republika banana", bez samo-postovanja, po kojoj se svako mogao da pisa.
Onda su ga natjerali da prihvati crnogorski referendum sa klauzulom od 55% kad je on vrlo dobro znao da u Crnoj Gori ima 20% ne-Crnogoraca (Siptara,Muslimana i Hrvata)koji su anti-Srpski ustrojeni. Nista nije uradio da se da pravo glasa Crnogorcima u Srbiji kojih ima tamo , najmanje koliko i u Crnoj Gori. Separatisti su "pobijedili", kao sto znamo, sa 55,5% (ako hocemo da uzmemo ozbiljno ovaj rezultat znajuci kako je crnogorska vlast "castna"). Kostunica je onda, kako Vukadinovic kaze-zacutao.
Srbima Kostunicino postenje nije nista dobro donijelo. Nama je trebao jedan odlucan covjek da nas izvede iz stramputice u koju smo se nasli. Da, neko kao Hugo Chavez. U jos tezim danima, koji nas ocekuju, nadajmose da ce da se i pojavi.
Koštunica jednostavno ima veoma malo onih personalnih osobina potrebnih da taj posao obavlja kako treba. Najpre, nedostatak ambicije i nepodnošljiva sporost u odlučivanju. To nije posledica detaljnog promišljanja različitih opcija, već lične nesigurnosti i nespremnosti na rizik.
Tome treba dodati svakojaku rigidnost i vidnu sporost u razmišljanju (neko će reći "promišljenost") što za političara svakako nije plus. Sa svim tim "tegovima" Koštunica je ipak bio predodređen na neuspeh. Nedostatak ličnih osobina neophodnih za premijerski posao ne može biti kompenzovan "viškom poštenja". Ono se nekako po difoltu podrazumeva, ali nije dovoljno.
Ako bi baš hteli dlaku u jajetu da tražimo, prisetimo se paralaže koju je sam Koštunica namenio šefu sadašnjih naprednjaka - predsednik parlamenta 2 dana. Pošteno? Postoji i u najmanju ruku neshvatljiva veza sa "beretkama" i prvoosuđenim za ubistvio premijera Đinđića. Dopustivo?
Sve u svemu, Koštunica je bio pogrešan čovek na pogrešnom mestu. Fala na pitanju, ne treba više.
a) u neuspešnoj politici prema Crnoj Gori, koju je jedan komentator lepo opisao;
b) u autističnoj politici prema Vojvodini s dubinskim nerazumevanjem mentaliteta i tradicija vojvođana;
v) u besmislenoj politici očuvanja celovitog Kosova;
g) u politici elitizma kruga dvojke mnogo pre čede ;
d) u neučestvovanju ni u jednim demonstracijama protiv Miloševića?...
i tako da ne nabrajam..ako su ostali još gori, ne znači da je on dobar...ali kakva je muka naćerala orla izgleda da ću opet za njega da glasam...
I dalje se pristojan politicar, Kostunica, ne gleda kroz pravu, neutralnu optiku. Nema je, mozda ce je biti u nekoj dalekoj buducnosti, ali za sada ne.
Ni medju analiticarima ni medju navijacima. Navijac je po meni pravi izraz za odredjene nosioce specificnih politickih stavova, koji i nisu neki politicki vec interesni stavovi.
Jedini ozbiljan propust, tehnicke prirode, verovatno u zelji da se ne rasipa novac siromasne drzave, je spajanje republickih i lokalnih izbora.
Da je, Kostunica ka premijer, podneo ostavku najesen, sada bi imali solidno cistiju situaciju i izvesnije mogucnosti za realizaciju predizbornih obecanja. Bolje receno nemogucnosti.
Neko je to video tog februara, a neki situaciju nece videti dok ne ostanu bez posla.
Zato je sada situacija pirove "pobede" i nejasnog "poraza"..
I ko su ti ljudi, koji se olako sprdaju sa demokratijom, koji olako prihvataju "poraz" politicara koji se bori za institucije i institucionalno uredjenje drzave, naspram visprenih tajkunskih eksponenata u politici, pojacanih marionetskom podrskom za ostvarivanje tudjih interesa.
Uz parolu "socijalne odgovornosti".
Munjevitih biznismena, koji samo jednim udarom pera zakonski isplate sebi 15000 evra, naspram "sporog" Kostunce, koji se svojih honorara odrice...
Ciji je to poraz, u koja kolonijalna vremena se vracamo, devedesete, ili osamstodevedesete.
I za kraj, ne mislim da se smemo ili mozemo porediti sa snagom Caveza, upravnika izvora nafte, mi vise nemamo ni zemlju.
Najveća greska Kostunice je vlada se DS-om i prihvatanje pretvaranja SR Jugoslavije u SCG
Tokom okupacije, KPJ je čvrstim osloncem na SSSR, borbenošću i opijajuće modernim obećanjima, stvorila platformu koja je bila privlačna za mnoge, ne ograničavajući se samo na simpatizere komunističkog pokreta i/ili „majke Rusije“. Na drugoj strani, premda mu je namera borbe protiv okupatora bila neupitna, Ravnogorski je pokret lutao u svojim neodlučnostima i nedoslednostima i na kraju završio u potpunom porazu.
Raskidom sa SSSR i krenuvši putem „nevsrstanosti“, Jugoslavija je postala politička prostitutka koja je doduše jako dobro zarađivala, pa mnogi Jugosloveni sa nostalgijom pamte period „kada se dobro živelo“, dok naravno, moćnoj kliljenteli nije dosadila.
A danas, vešto prisvojivši snažnu ideju Srbije u Evropi, manipulišući strahom, uz bučnu domaću i stranu podršku i deklarativno oslanjanje na Brisel, Vašington i Moskvu, Boris Tadić je ponudio „evropski program“ i „Evropu i Kosovo“ i naravno, uspeo u tome. Političku prostituciju, zemlja skupih kompjutera i jeftinih cigareta i nacija koja ne voli da radi, a voli da se šminka, naime smatra sposobnošću, a sve koji veruju u nešto smatra budalama.
No srpski spoljnopolitički threesome neće još dugo trajati, jer će neočekivana sila koja se iznenada pojavila – globalna ekonomska kriza – promeniti sve. A da li će se Koštunica konačno ohrabriti da kaže šta mu je na srcu ili će neko drugi konačno morati da povede ovu zemlju ka otvorenoj, punoj i savršeno iskrenoj političkoj i vojnoj saradnji sa Rusijom i ekonomskom saradnjom sa svakim ko želi da radi legitiman biznis u Srbiji – videćemo tokom ove ili naredne godine.
Pa zar se Voja nije sve vreme ponašao kao da nije lider političke partije ili premijer - Voja se ponašao kao pravi "politički analitičar"; njegove su analize bile besprekorne, primedbe upućene oponentima veoma principijelne - jedini je problem u tome što takvo držanje nema realne političke učinke.
Drugim rečima, za razliku od nekih komentatora koji Vas vide kao eksponenta Koštunicine politike, ja, naprotiv, tvrdim da je Koštunica bio eksponent Vaše politike. Osnovni razlog Vojinog neuspeha leži u činjenici da se suviše identifikovao sa udobnom pozicijom Đorđa Vukadinovića!